TREŠNJA U ČARDAKU

          Čardak se nalazi na samom vrhu Stranjana , a tamo je tata moga  prijatelja Ivice(Jare) imao trešnju na koju smo mi kao djeca rado odlazili.Moj prijatelj Jaro i ja  imali smo samo jedan problem , a to je bio Bijeli (Vlado Batković) na samu spomen toga imena kao djete sam padao u strah .

          Jedne Nedjelje Jaro i ja smo odlučili otići na trešnju jer smo znali da je trešnja ukusna  i da su se grane savinule od roda trešanja , samo kako do trešnje kada moramo da prođemo pokraj kuće u kojoj je živio Bijeli.Odlučili smo da ne idemo na trešnju putom nego da okolimo preko njiva ispod Gradine , naravno to je za nas značilo da dolazimo izgrebani od trnja i bujade , ali ipak trešnje su nas privlačile kao nekom magijom i mi krenusmo prema trešnji.Nakon nekoga vremena izgrebani od trnja i bujade dođosmo mi do trešnje.

          -Hej ko će da drži stražu da ne naiđe onaj blesov Bijeli – reče Jaro.

          -Ma daj šta se bojiš kao da nam nešto može , pa nas je dvojica ,ajde penji se – rekoh ja , onako da njega i sebe ohrabrim.

           Polagano i bez buke počeli smo se penjati na trešnju , kao da krademo trešnje , a ne da idemo na trešnju koja je naša tj. jarinoga tate, naravno to smo činili da nas ne bi čuo Bijeli koji je uvjek nekako tu bio u blizini. Kada smo se popeli i počeli jesti trešnje ne lezi vraže eto ti ide Bijeli putom i pjevuši , Jaro i ja se ukipili na trešnji da nas ne bi slučajno čuo.

          Bijeli ide lagano i pjevuši «Mali mrav mali mrav u njedrima ...» , i lagano prolazi pored tršnje , i ne pogleda na gore , mi mislimo hvala Bogu nije nas primjetio.

          -Haaaaa šta vi radite na mojoj trešnji – prodera se on i podiže glavu na gore , a Jaro i ja umalo što ne spadosmo sa trešnje , a joj kukala nam majka sada će nas oderati pomislili smo mi.

          -Jesam li ja nešto pito , il treba da ja dođem gore – reče Bijeli

          -Pa nije ovo tvoja trešnja nego moga tate – reče na to Jaro.

          -A joj jel ti mene zajebavaš il ti noge smrde , tvoga tate trešnja a u čaradku.

          -Pa meni je tata reko ...-poče Jaro da objašnjava

          -Znaš šta ti Pajin  ni jedne više ili ja dolazim gore da te zbacim sa trešnje

          -A jojjjjjjjjj – povika smo nas obadvojica

          -Aj šta se derete – povika Bijeli

          - Pošto sam ja dobar neću vas zbaciti sa trešnje , ali zato morate mi nabrati vrćicu trešanja jer ste došli u krađu moji trešanja i to ima da berete dok ja gledam , a kada ste gotovi onda silazite i prtina da vas ne vidim na trešnji više.

          -Ali mi smo tek došli , pa nismo ni po deset pojeli trešanja– onako buntovno reče ja.

          -Znaš šta ti Tome Ivćeva jer ja stavrno pričam njemački , il treba da se penjem.

          Nakon nekog vremena nabrali smo punu vrećicu trešanja , a sve je to pozorno pratio Bijeli ispod trešnje i uvjek nešto dobacivao tipa «ej pazi da ja vidim da ne bereš , nego jedeš ...» .Naravno kada smo nabrali morali smo sići sa trešnje jer je Bijeli tako rekao , kada smo sišli sa trešnje prvo nas je postrojio i svakom opalio po jednu čvoku (a znao je dobro udariti), da nam se glava okrenula.

          -A sada ajmo prtna i da vas nisam više vidio ovdje.

         Ovakvo stanje sa Bijelim je trajalo dok Jaro i ja nismo se opasali snage , hoću reći dok se nismo zamomčili , poslije toga smo išli na trešnju kada smo htjeli i uvjek se sjećali i prepričavali kako nas je Bijeli maltretirao dok smo bili klinci.

          Tako je to bilo u ono vrijeme , našega stanovanja u Stranjanima.

Svaka slučajnost je namjerna a priča temelji na isitnitim događajima u Stranjanima.

Komentirajte prvi

Pisanje komentara je dostupno samo registriranim korisnicima.

Powered by AkoComment Tweaked Special Edition v.1.4.2